Otomansko Carstvo se skoro 600 godina prostiralo na tri kontinenta. Od Beča na zapadu, preko Balkana, Grčke, Ukrajne i najvećeg dela Arabijskog poluostrva, celog Egipta i Severne Afrike, sve do Alžira. Carstvo je u svom sastavu brojalo desetine različitih naroda, sa svojim kulturama, običajima i načinom života. Otomani su više od pola milenijuma trgovali po najegzotičnijim delovima tadašnjeg sveta, poprimajući i šireću uticaje hiljadu naroda na svojoj teritoriji i izvan nje. Jednostavno, njihov uticaj se oseća i dan danas na svim ovim prostorima, od jezika do umetnosti, običaja i muzike, i najbitnije, hrani!
Svi se mi ponosimo nekim svojim specijalitetom. Tako je svaki kraj ili grad najbolji u pravljenju kolača ili roštilja, testa ili soseva, ali ono što svi malo znamo je da je upravo taj recept, ili njegova originalna verzija, potekla iz Turske. Nisu ga Turci smislili, ali ga jesu doneli iz nekih udaljenijih krajeva, i proširili po celom carstvu, dok ga neko na drugom njegovom kraju nije probao i poboljšao, i tako u krug 600 godina dok recept nije poprimio svoju najukusniju verziju i postao specijalitet za najveće gurmane i sladokusce. Taj specijalitet ćete moći u Turskoj da jedete i danas, i verujte mi, promeniće vam čulo ukusa zauvek.
Prva podela na samom počeku je na Tursku i Otomansku kuhinju. U prevodu, Turska je modernija, a Otomanska tradicionalnija i posle dugog niza godina od pada carstva, sve više zastupljna u kulinarskom životu Turaka.
Karakterističan primer Turske kuhinje je Doner. Fino testo slično tortilji, a unutra piletina ili mlada jagnjetina, sa povrćem karaterističnim za restoran brze hrane gde ga pazarite. Ovo je ono što ćete da jedete najviše i najčešće. Cena varira od lokacije, ali ne i ukus, kvalitet i, uglavnom, veličina porcije. Ima ga na svakom koraku, od najmanjeg uličnog kioska, do najelitnijeg restorana. Jednostavno, uživanje u svakom zalogaju. Iskender kebab je na drugom mestu, nešto poput našeg šiš ćevapa, pravi se uglavnom od jagnjetine, sa svojih milion različitih verzija. Ukoliko nemate pojma šta da jedete, najjednostavnija stvar je da pitate svog domaćina šta bi vam preporučio, što smo mi uradili skoro svaki put, i iznenadiće vas nečim predivnim.
Otomanska kuhinja je više okrenuta specijalitetima, hrana je uglavnom kuvana i pečena, nego pripremana na roštilju. U restoranu Sura, koji je u sklopu istoimenog luksuznog hotela, možete porbati izvrsnu kuhinju. Preporuka je ,,Sultanovo omiljeno”, jelo od junetine na pireu od plavog patlidžana, nešto najukusnije što smo ikada probali. Inače bilo kakva piletina na bilo koji način je specijalitet za sebe, upravo zbog začina koje koriste. U ovom restoranu kao zakusku dok čekate večeru vam donesu neku vrstu hleba sa susamom, koji je iznutra šupalj i ispunjen vrelim vazduhom. Moram da naglasim da je usluga i hrana u ovom restoranu na najvišem nivou. Osoblje je bilo jako ljubazno, a pored dva obroka i dve kafe; flašu vode, dva čaja i desert, koji su činile četiri baklave sa pistaćima, su bili na račun kuće. Celo ovo zadovoljstvo nas je koštalo 86TL (3.300RSD), sa uračunatim bakšišom.
restoran “Sura” na mapi:
Još jedan restoran koji je za svaku preporuku je Baran Ottoman Kitchen, i nalazi se na samom Sultanahmetu, sa pogledoma na Aja Sofiju. U njemu se može jesti ukusna Otomanska kuhinja. Restoran je sličan kantini. Jela sa mesom se naplaćuju 13TL, a bez mesa 11TL, što je za porciju koju dobijete i samu lokaciju i izgled restorana, bagatela.
Restoran “Baran Ottoman Kitchen” na mapi:
Što se slatkiša tiče, a to vas verovatno najviše zanima, u svakom restoranu se mogu jesti ukusne baklave i kadaifi. Za njihovu kupovinu preoručuje se najvise Koska, prodavnica je raj za ljubitelje poslastica, čiji vas izlog privlači kao magnet, iako znate da od šećera morate da bežite kao đavo od krsta. Ratluka ima milion vrsta, i svaki je poseban doživljaj u životu jednog malog debelog deteta koje čuči u svima nama, nećete mu odoleti, i nećete ga izbeći, zato neka vas ne grize savest, nego navalite!
Pored već pomenutog čaja i kafe, možda nama lično najlepše piće, kojeg takođe ima na svakom koraku, je ceđeni sok od nara. Na istom mestu cede i pomorandžu ili vam miksaju ova dva međusobno ili sa grejpom. Koriste posebne sprave za ceđenje, koje možete kupiti na Bazaru. Za jednu čašu soka potroše 6 velikih, sočnih narova. Cena je 5TL uz manje oscilacije koje uglavnom zavise više od količine nego od lokacije.
Ovo vam je ukratko doživljaj o ukusima Istanbula. Imamo samo pozitivne utiske i složni smo da je drugi najveći razlog da posetite ovaj divan grad upravo hrana, koja Istanbul svrstava u jedno pravo malo carstvo čula.
Istanbul 2016 